Telemedicinski servisi i oblasti primene

Današnja telemedicina nudi bezbroj servisa, koje ćemo ukratko navesti. Primetimo da ova podela nije stroga i da se neka specifična telemedicinska aplikacija može pojaviti kao kombinacija navedenih kategorija.

Tele-konsultacija označava daljinski pristup znanju ili ekspertima u pojedinim medicinskim specijalnostima. Ovaj model podrazumeva pojedinačne slučajeve saradničkog rada u cilju donošenja zajedničke odluke ili dobijanja “drugog mišljenja”.

Tele-diagnostika je postupak davanja dijagnoze od strane udaljenog lekara. Udaljeni lekar mora imati interaktivan pristup slikama pacijenta (tele-prisustvo), ili se dijagnoza izvodi obradom informacija koje su primljene preko telematičkih sistema koristeći “snimi i pošalji” (store-and-forward) postupak, što je češći način rada za daljinsku dijagnostiku.

Tele-monitoring jeste daljinsko monitorisanje fizioloških parametara pacijenata. Ovaj način usluge se koristi kod hroničnih i/ili visoko rizičnih pacijenata, npr. daljinski monitoring visoko rizičnih trudnica ili u slučaju postoperativne kontrole bolesnika.

Tele-nega označava korišćenje telekomunikacionih sistema za pružanje daljinske asistencije u terapiji pacijenata. Ovi servisi se široko koriste za monitorisanje starih osoba u njihovim kućama, npr. monitorisanje fizioterapeutskih postupaka, mentalnih bolesti i stanja hroničnih pacijenata.

Daljinski klinički konzilijumi se, uobičajeno, obavljaju interaktivno, video-konferencijskim sistemom, i ogledaju se pre svega u daljinskom pristupu kliničkim konzilijumima, u toku kojih više lekara različitih specijalnosti diskutuje o dijagnostičkom slučaju. Normalno, ove aplikacije koriste multimedijalne alate (podržavaju različite formate informacija, kao što su tekst, slike, zvučni i video zapisi), sa efektom koji je sličan klasičnim kliničkim konzilijumima.

Daljinska edukacija se koristi da olakša obuku specijalista, istraživača, lekara i bolničkog osoblja, uopšte. Sistem predstavlja mogućnost za kreiranje virtualnih učionica sa daljinskim učiteljem.

Daljinski pristup bazama podataka je jedna varijanta daljinske edukacije, ali bez učitelja. Informacije mogu biti struktuirane kao multimedijalni dokumenti. Primeri ove vrste servisa uključuju i zahteve za laboratorijskim pretragama upućene od strane doktora laboratoriji ili daljinski pristup bolničkim listama za zakazivanje pregleda.
Razgovor na ovu temu i karakterističnim podtemama možemo organizovati na sledećim stranicama:
1.https://www.facebook.com/pages/Telemedicina-i-medicinsko-obrazovanje/454586597961337?ref=hl, na kojoj se nalazi kratak tekst o virrtuelnim ucionicama, kao i  dva video zapisa (kako izgleda telemedicina i teleedukacija),

2. https://plus.google.com/u/0/112157783846999103329/posts?partnerid=gplp0, gde možete pročitati konkretno o telemedicini u medicinskom obrazovanju,

3. https://docs.google.com/document/d/1zAYAwP3k7Mxm2gLgD4OL4J7dcv8j2AP8EVIQ3vbaVz4/edit,
na ovoj adresi se nalazi google document o primeni it u obrazovanju,

4. http://itlab.ftn.kg.ac.rs/moodle/course/view.php?id=136, u okviru teme 33 u forumima i pričaonici.